Poražavajuća i uznemiravajuća je vest da je odbačena krivična prijava protiv admina Telegram grupe „Ex-Yu Balkanska soba“, u kojoj su neovlašćeno deljeni privatni snimci i fotografije devojaka i žena.
Ovakve odluke Tužilaštva poručuju devojkama i ženama čije su fotografije i snimci zloupotrebljeni, ali i svim ostalim ženama i devojkama „same ste i institucije sistema koji treba da vas zaštiti vam možda ipak neće pomoći“. Užasno, zar ne?!
Zamislite da jedna osoba odluči da u zabačenom delu grada otvori pijacu sa štandovima. Osoba koja je napravila pijacu i ponudila štandove je osoba sa imenom i prezimenom. Iza tih štandova stoje muškarci sa stvarnim imenom i prezimenom, iako dok su na štandovima koriste lažne nadimke, kao i svako ko se bavi nelegalnim i nedozvoljenim aktivnostima. Na štandovima su poređane fotografije žena i devojaka od kojih su neke maloletne. Na komadićima papira su i imena i prezimena nekih od tih žena i devojaka, njihove adrese, brojevi telefona itd. Fotografije su različite, neke seksualno eksplicitnog sadržaja, neke predstavljaju devojke u svakodnevnim aktivnostima gdedevojke sede u trenerci u svojoj dnevnoj sobi. Sve ove žene i devojke i ne znaju da neko tamo razmenjuje njihove fotografije jer nisu pristale na ovaj odvratan čin. Razmene su obično popraćene gnusnim i ponižavajućim komentarimao osobama koje su na fotografijama i snimcima.
Kada je policiji dojavljeno da postoji takva pijaca i kada je policija ušla u posed te „robe“ koja je na nezakonit način stečena, Tužilaštvo je odlučilo da muškarac koja je sve to organizovao nije odgovoran i odbačena je krivična prijava. Očigledno je da institucije sistema ne smatraju problematičnim obezbeđivanje prostora za razmenu tuđih ličnih podataka bez saglasnosti vlasnika. Da je na štandovima bila droga, oružje da li bi epilog bio drugačiji? Da, droga bi bila konfiskovana i uništena. Dokazni materijali u slučaju Telegram „pijace“ nikada neće biti uništeni. Uvek će biti barem jedna kopija negde tamo koja se u svakom trenutku može pojaviti u online prostoru i iznova retraumatizovati osobu prikazanu na fotografiji ili videu. Organizator„pijace“ bi definitivno bio uhapšen i proveo bi u zatvoru barem nekoliko godina. Činjenica da su „preskočeni“ muškarci sa štandova je takođe poražavajuća. Nemoguće je da niti jedan muškarac koji je nezakonito delio i nudio materijal nije mogao biti identifikovan i da ne snosi odgovornost. Veliki broj žena i devojaka je direktno oštećeno. Sve su dovedene u situaciju da će do kraja života strahovati da li će se, kada i gde pojaviti njihove fotografije. Ove žene i devojke dugo neće imati mira. Živeće u strahu će se njihovi podaci zloupotrebiti za krađu identiteta i/ili lažno predstavljanje. Sa ubrzanim razvojem AI (veštačke inteligencije) sve te fotografije će biti podložene generisanju pornografskih sadržaja koji će se nastaviti nekontrolisano deliti. Mnoge od njih će možda u jednom trenutku života izgubiti zaposlenje zbog tih snimaka i fotografija, bilo da su AI generisane ili ne, i ponovo će biti ponižene i verovatno će do kraja imati psihološke posledice koje su vrlo stvarne i paralizujuće. Osećaće strah, poniženje, napade panike, beznadežnost, anksioznost, krivicu, strah od reakcija okoline, imaće noćne more… Nadati se da ni jedna od njih neće učiniti samoubistvo…
Sa druge strane, organizatora Telegram „pijace“ treba jednako tretirati kao i bilo kojeg drugog trgovca ljudima iako možda nije imao finansijsku dobit, mada ni to nije isključeno. Nakon ove odluke Tužilaštva, organizator Telegram pijace će mirno spavati. Ovo nije niti prva niti poslednja ovakva „pijaca“. Ovo nije samo problem Srbije, ovo je problem sa kojim se suočavaju žene i devojke širom sveta, samo što sa razliku od Srbije neke države poput Kanade imaju zakone koji građane i građanke štiti od online kriminala, deljenje golišavih fotografija druge osobe bez njenog pristanka kažnjava se zatvorskom kaznom do pet godina. Kazneno uznemiravanje i krađa identiteta već su takođe nezakonite radnje u Kanadi, a novi zakon je proširio njihove delokruge kako bi uključio ono što se može učiniti s novim tehnologijama – slanje poruka, e-pošte, profili na mrežama. U Hrvatskoj je još pre dve godine, zahvaljujući predlogu udruženja B.a.B.e., potpisima građana i građanki i podršci mnogih drugih nevladinih organizacija, objava eksplicitnih snimki i fotografija bez pristanka postalo posebno delo u Kaznenom zakonu za koje se predviđa kazna do tri godine zatvora. Srbija kao i mnoge zemlje regiona nema zakon koji se specifično bavi rodno zasnovanim nasiljem koje je učinjeno ili potpomognuto upotrebom tehnologije. I nada su nam bili delovi KZ koji sankcioniše i kaže: „Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.“
Ova rečenica je i laiku jasna, zašto nije bila primenjiva u slučaju Telegram pijace? Nakon svega, logično pitanje je, kako se zaštiti, kako prevenirati ovu pojavu jer prostor koji je trebao biti oslobađajući i osnaživajući za žene, postajo je samo još jedan prostor gde rodno zasnovano nasilje prolazi nekažnjivo. Nažalost, trenutno ne postoji nijedan univerzalni savet ili klik koji nam može garantovati da nam se nikad ništa slično neće desiti. Ali to je isto i sa fizičkim prostorom kao i sa životom generalno. Ništa nije zagarantovano i uprkos tome se borimo i ne prepuštamo se stihiji. Ne želimo da se mlade žene i devojke izoluju iz online prostora koji uveliko doprinosi njihovom osnaživanju, ali prvi korak u razumevanju problematike sigurnosti i privatnosti u online prostoru je podizanje svesti o problemu zloupotrebe objavljenog sadržaja. Čuvanje screenshotova kao dokaza, prijavljivanje ovakvih aktivnosti platformama i policiji. Podizanje ličnog nivoa digitalne sigurnosti i privatnosti uz primenjivanje digitalne higijene. Pre deljenja intimnih snimaka i fotografija sa svojim partnerom, razmisliti o rizicima od zloupotrebe istih. Paralelno sa ličnom izgradnjom kapaciteta, nadamo se da ćemo kroz našu mrežu uspeti kreirati kritičnu masu koja će imati dovoljno kapaciteta da se kreira novi zakon za zaštitu od rodno zasnovanog nasilja potpomognutog tehnologojom, ili poput Hrvatske, uspeti barem delimično izmeniti naše postojeće Krivične zakone i da neovlašćeno objavljivanje snimaka i fotografija bez pristanka postane krivično delo.
Ovaj tekst je delo jedne od članica Alternativnog centra za devojke.
O samom slučaju pročitajte više u tekstu Mašina.rs.
