Zaštita privatnosti na internetu ne znači nužno smanjenje kvaliteta korisničnog iskustva. Ipak, mnogi korisnici_ce iz straha da će nešto pokvariti i uverenja da je primena mera zaštite komplikovana i namenjena samo ekspertima, izbegavaju upotrebu bezbednosnih alata.
Anketa koju je Bitwarden sproveo u 2024. godini pokazuje da oko 25% ljudi koristi iste šifre na nekoliko različitih naloga, dok 36% koristi lične podatke u šiframa. Čak 48% ispitanika_ca potvrdilo je da koristi slabe šifre na poslu, kao i da za poslovne naloge koristi lične podatke. Oko 54% učesnika_ca u anketi još uvek se oslanja na pamćenje, dok negde oko 33% zapisuje šifre na papiru i tako ih čuva.
Podaci ukazuju i na propuste kompanija kada je reč o zaštiti podataka. Meta je 2024. godine novčano kažnjena od strane irske komisije za zaštitu podataka, jer je šifre korisnika čuvala u formi običnog teksta, bez odgovarajuće zaštite i enkripcije.
Što se velikih sistema tiče, istraživanja pokazuju da je sektor zdravstvene zaštite godinama u nazad bezbednosno ranjiv. Prijavljeno je da je oko četiri i po miliona ljudi širom sveta bilo pogođeno incidentima vezanim za curenje podataka iz zdravstvenih evidencija.
Suočavanje sa ovim podacima trebalo bi da proizvede promenu navika korisnika_ca i povećanu svest o ličnoj odgovornosti kada je u pitanju zaštita privatnosti. Na početku, najvažnija stvar je dobro sagledavanje sopstvenih kapaciteta i potreba. Prepisivanje tuđih bezbednosnih agendi, bilo da je u pitanju organizacija ili pojedinac_ka, neće dovesti do željenih rezultata, jer sistem zaštite zavisi od niza faktora koji su specifični za svakog od nas. U tom smislu, uspostavljanje sistema zaštite mora biti rezultat informisane i promišljene procene i odluke, postepenog uhodavanja, i na kraju, uspostavljanja rutine.
Gotovo svaka priča o bezbednosti i privatnosti počinje sa lozinkama. Iako mnogi misle da je šifra 1234 izumrla, iskreni razgovor u sopstvenom okruženju, uveriće nas u suprotno. Kako je gore pomenuto istraživanje pokazalo, malo korisnika_ca koristi menadžere lozinki (password manager), a mnogi za njih nisu ni čuli. Iako pojednostavljuju brigu o lozinkama koje imamo na više naloga i štede našu memoriju,nisu se odomaćili u upotrebi prosečnog korisnika_ce. Za one koje ovaj tekst inspiriše da preduzmu neke konkretne korake, preporuka su Bitwarden i KeePass.
Stručnjaci_kinje za sajber bezbednost savetuju da se korisnici_ce usredsrede na one proizvode i digitalne usluge koje najviše koriste, posredstvom kojih su najviše izloženi rizicima. Preporučuje se korišćenje pretraživača (browser) koji ima solidne bezbednosne postavke i koji je otvorenog koda (open source), jer to obezbeđuje transparentan uvid u način na koji pretraživač funkcioniše i mogućnost za intervencije.Preporuke se uglavnom odnose na Tor i Firefox, a za korisnike Linux operativnog sistema Brave pretraživač. Operativni sistem igra veoma važnu ulogu u postavljanju temelja sistema zaštite. Ipak, činjenica je da većina korisnika_ca svoje uređaje kupuje i/ili dobija sa već ugrađenim Windows-om, što je postepeno dovelo do povlašćene pozicije ovog OS i predrasuda da drugi sistemi nisu pristupačni za upotrebu. Linux mint je verzija OS koja može biti dobar izbor, jer omogućava jednostavnu upotrebu uz visok stepen bezbednosti. Dodatne mere zaštite u cilju zaštite privatnosti i obezbeđivanja anonimnosti mogu se postići uz korišćenje aplikacija poput private search engine, koji onemogućavaju praćenje aktivnosti korisnika_ca na internetu i do rezultata pretrage dolaze putem ključnih reči korisnika_ce što doprinosi kvalitetu pretrage. Google posreduje u otprilike 90% svih pretraživanja na internetu. Moć koju crpi iz ove dominantne pozicije, utiče na sadržaj i mogućnost kontrole. Sa privatnim pretraživačima poput Ghostery moguće je ostvariti nepristrasnu pretragu koja nije podložna i uslovljena ranijim pretragama korisnika_ca i onemogućiti internet cenzure i „bablove“. Važna mera je i korišćenje privatne mreže -VPN (virtual private network), koja obezbeđuje siguran priključak na internet i omogućava skrivanje originalne IP adrese korisnika_ce i lokacije. Na tržištu ima mnogo ovih servisa, a Proton VPN je među onima sa najboljim recenzijama. Može se koristiti na računaru i na mobilnom uređaju, u besplatnoj i plaćenoj varijanti, koja nudi i dodatke u vidu onemogućavanja praćenja aktivnosti i blokatore virusa.
Kako komunikacija ima ogroman udeo u našoj digitalnoj aktivnosti, važno je da kanali komunikacije, odnosno mesindžeri (messenger)koje koristimo obezbeđuju neophodan nivo zaštite. Signal je jedna od aplikacija koju preporučuju sajber eksperti. Pored enkriptovanih poruka, odsustva reklama i praćenja, Signal nudi i mogućnost deljenja enkriptovanih stikera, što je za mlađe korisnike_ce koji vole da se izražavaju na ovaj način, primamljivo i zabavno. Rad aplikacije je kreirala grupa ljudi okupljenih u neprofitnoj organizaciji, koji se transparentno finansiraju donacijama korisnika_ca.
Sajber bezbednost nije popularna tema i vesti koje dolaze iz ove sfere, posebno one koje se tiču bezbednosnih propusta i napada, bilo ličnih ili kolektivnih, nemaju odgovarajući odjek u javnosti. Informacije o milionskim štetama i kaznama kompanija, prouzrokuju kratkotrajne šokove i neverice. Zaštita se svodi na pojedinačnu nadu da nećemo baš mi biti mete napada. Pomka ima malo, a i tada se do njih dolazi na teži način, onda kada lično pretrpimo gubitak.
