U Srbiji je tokom 2025. godine ubijeno najmanje 17 žena. Podaci koji nam dolaze iz ženskih organizacija ukazuju da je oko polovina stradalih žena prijavljivala nasilje, ali da je sistem omanuo u efikasnoj zaštiti. Evropski parlament je u novembru 2025. usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da prizna femicid kao poseban zločin na nivou EU, uključi ga u listu evropskih krivičnih dela i razvije strategiju za rodnu ravnopravnost 2026–2030. Italija se tokom 2025. godine priključila spisku zemalja poput Hrvatske, Kipra, Belgije i Malte koje femicid tretiraju kao posebno krivično delo, iako najveći broj evropskih država to još uvek nije učinio. Podsetimo, femicid je pojam koji koristimo da ukažemo na rodno zasnovanu dimenziju ubistava žena i devojčica.
U zakone koji ne spašavaju živote malo ko veruje, iako na institucionalnom nivou nije nedostajala volja da se oni menjaju. Ipak, bez dosledne primene i ovih postojećih, teško je poverovati da će bilo koji naredni zakon doneti promenu, jer ključ problema, to odavno znamo, nije u slovu zakona koliko u njegovoj nedoslednoj primeni. Epilog slučaja Miroslava Aleksića doneo je još jedno očekivano razočarenje, jer sistem nije uspeo da isporuči odgovore javnosti i doprinese zadovoljenju pravde. Javno objavljivanje fajlova seksualnog prestupnika Džefrija Epstina sa neskrivenim identitetima žrtava, ali ne i korisnika njegovih usluga, dodatno je skandalizovala javnost i potvrdila višestruku ranjivost pozicije žrtve, čak i u zemljama za koje se veruje da solidno upravljaju sistemom vladavine prava.
Tokom 2025. godine trendovi rodno zasnovanog digitalnog nasilja u Srbiji poklapali su se da globalnim tokovima i nesumnjivo su pokazali da digitalni prostor postaje sve dominantnije polje nasilja i kontrole nad ženama. Nedavno je javnost burno reagovala na zloupotrebe putem AI četbota Grok, koji je nastavio da generiše seksualno eksplicitne slike osoba koje za to nisu dale saglasnost, čak i nakon upozorenja. Zabrinjava podatak da manje od 40% zemalja u svetu ima zakone koji adekvatno adresiraju sajber nasilje i što je jedno globalno istraživanje pokazalo da 38 odsto žena ima lična iskustva sa nasiljem na internetu, kao i da je 85 odsto žena na internetu svedočilo digitalnom nasilju nad drugima.
Da je 2025. godina u svetu ali i kod nas bila dramatična po mnogo čemu, slikovito objašnjava fenomen globalnog urušavanja značaja ljudskih prava, posebno u digitalnom okruženju. Zanimljivo je da je Srbija baš u 2025. godini prema istraživanjima Freedom house -a zabeležila generalni pad sloboda na internetu, i to uglavnom u domenu zloupotrebe tehnologija u cilju nadzora, političkih pritisaka, tehničkih napada i manipulacije.
Slučaj Žizel Peliko koji je obeležio javnu raspravu u Srbiji tokom 2025. godine, pokazao je da se narativ o nasilju menja – da strah i sramota mogu da promene stranu, i da sve češće prelaze na stranu institucija i pojedinaca koji ne reaguju adekvatno, a ne na žene koje prijavljuju nasilje.
Anita Pantelić
