Tehnologija na kojoj počiva internet nije ideološki neutralna. U nju su ugrađene različite ideje i tržišni standardi. Od svojih početaka do danas, internet nikada nije bio u potpunosti slobodan. Na pravce njegovog razvoja uticali su ljudi ali i mogućnosti/ograničenja same tehnologije. Stalni konflikti i smenjivanje ideja, uslovili su razvoj interneta koji se može podeliti u nekoliko ideoloških i regulatornih faza, praćenih fundamentalnim sukobom vrednosti.
Deregulacija
Tokom devedesetih godina 20. veka imali smo fazu deregulacije interneta i sajber prostora koju je obeležio snažan proces komercijalizacije, popularno sublimiran u tzv. „Hands-Off“ pristupu.
U širem smislu, ovaj period razvoja interneta oblikovala je ideologija neoliberalne ekonomije i sajber-libertarijanizma, posebno u SAD i zapadnim demokratijama. Internet se doživljavao kao “poslednje dete prosvetiteljstva” platforma preko koje će se ideali poput lične slobode i ljudskih prava konačno ostvariti. Polazilo se od ideje interneta kao javnog dobra, koji ima decentralizovanu strukturu i upravljanje, koji je u osnovi demokratski i nehijerarhijski i koji će omogućiti slobodan protok ideja i znanja. Verovalo se da će „hands-off“ pristup podstaći rast i inovacije, ali je realnost donela brzu privatizacija i komercijalizacija sadržaja i servisa (e-trgovina, e-učenje, e-uprava). Delegiranjem pojedinih funkcija države, tzv. e-servisima, tradicionalno shvaćena uloga države počela je da gubi na značaju u ovom periodu, dok je moć tehnoloških kompanija nesrazmerno rasla. Kako je uticaj profita sve više dobijao na značaju, tako je ideal slobodnog protoka sadržaja zamenjen fokusom na zaštitu autorskih prava i mere pretplata (kriminalizacija piraterije). To je dovelo do toga da je predmet regulatornih praksi usmeren na individualno ponašanje korisnika, a ne na trgovinske prakse tehnoloških kompanija.
Kraj devedesetih je doneo razočarenje u potencijale interneta jer je privatizacija mnogih servisa povećala nejednakost i nedostupnost i produbila socijalne razlike.
Suverenizacija
Zbog ovakvog zaokreta i izneverenih očekivanja, tokom prve dve decenije dvehiljaditih godina, došlo je do reakcije koja se manifestovala u procesu digitalne suverenizacije i tzv. „Hands-On“ pristupa. Tome su posebno doprineli prelomni događaji, pre svega teroristički napadi u SAD; napad na kule Bliznakinje i Pentagon, arapsko proleće i drugi.Internet je sve više postajao predmet interesovanja države i njenih bezbednosnih struktura, što je postepeno dovelo do ozbiljne državne kontrole u ovoj sferi, posebno u državama poput Kine, Rusije i Irana. Zaoštravanje odnosa između velikih svetskih sila, prelamalo se i na internet i različite procese globalizacije, koji polako počinju da gube na popularnosti. U tom smislu, države su sve veću pažnju usmeravale na internet, u strahu od rizika koje sa sobom nosi, pre svega u domenu finansija i bezbednosti. Postajalo je sve očiglednije da je internet stvorio moćne društvene sile koje mogu da ugroze političku stabilnost i tradicionalne društvene strukture i sisteme. Zagovaranje politika digitalne suverenosti, ogleda se u primeni mera kojima se osiguravaa pravo države na upravljanje nacionalnom mrežom. Ona se sada posmatra kao nacionalni resurs koji treba da obezbedi sigurnost, privatnost i ekonomski razvoj. Primer ovakvih mera su zakoni o lokalizaciji podataka (nakon 2010.) koji zahtevaju skladištenje podataka unutar zemlje.
Balkanizacija
Tenzije koje nastaju zbog karaktera interneta kao globalne arhitekture koja sledi logiku mreža i tržišta i suverenističkog pristupa koji sledi politiku nacionalnog interesa, dovode do procesa fragmentacije globalnog internet prostora. Balkanizacija interneta je ključni koncept koji opisuje fragmentaciju globalnog interneta u odvojene, nacionalno kontrolisane celine. Ovaj proces podrazumeva restrukturiranje globalnog internet u tzv. „digitalne provincije“ određene nacionalnim/političkim ili nacionalističkim interesima, umesto samo jezičkim ili lokacijskim filtriranjem od strane tehnoloških kompanija.Usled nedostatka globalne koordinacije, iako organizacije poput ICANN ili W3C imaju određene mehanizme, nestabilnost i nepoverenje uzimaju maha. Internet sve više postaje sredstvo militarizacije, naoružavanja i stvaranja dihotomija u digitalnom prostoru. Opšti trend kome svedočimo je slabljenje demokratskog potencijala i dogovora unutar globalnih institucija i porast nacionalizma koji potkopava prvobitnu ideju interneta.
Mnogi teoretičari digitalnog prostora slažu se u stavu da nije moguće sprečiti balkanizaciju intereneta, i da pažnju treba usmeriti na to kako njome upravljati, a da se ne ugroze fundamentalne postavke interneta kao prostora za individualno delovanje, slobodu govora, protok podataka i društveno korisnih inovacija.
Iako nije sporno da je internet od svojih početaka bio polje sukoba različitih ideologija ali i tehnološkog determinizma, važno je pronaći balans između pristalica profitno/tržišno orijentisanih politika i pristalica socijalne pravde i redistribucije moći. Uz sve veći udeo sadržaja i servisa generisanih putem veštačke inteligencije važno je razmišljati o tome koliku moć odlučivanja dajemo mašinama i kakvi nas rizici u budućnosti očekuju na tom nivou preoblikovanja interneta?
Autorka teksta – Anita Pantelić
