Mnogo puta smo videli u istorijskim filmovima scenu kako devojci zatežu korset, jedna noga na leđima, ruke vuku kanap koji zateže struk, devojka jedva diše. Uvek se stavlja glavnoj heroini kao neki znak da su je ,,ukrotili“, i na kraju je ključni momenat kada ona odlučuje da se suprotstavi toj stereotipičnoj napravi koja muči žene. Postavljaju se mnoga pitanja. Zašto su žene pristale da budu maltretirane? Da li je to samo ukorenjena mizoginija ili nešto više? Da li su žene zaista nosile korset i zašto?
Prvi ,,korset“, iako mu to tada nije bilo ime, datira pred kraj srednjeg veka, tačnije u ranom 16.veku. Žene su uglavnom, radi mode u tom periodu, koja je težila ka otvorenijem dekolteu, došivale dodatne slojeve materijala u prednji deo haljine radi potpore za grudi. Vremenom taj materijal se izdvojio u poseban komad garderobe, koji je uglavnom nošen sa spoljne strane, kao deo vidljive garderobe. Tada njihovo ime je bilo podupirač ili potpora i oni nisu, još uvek, sadržali čvrstinu i strukturu kao korset, već su uglavnom bili samo od tkanine i mekih materijala.
Početkom 17. veka, dodavanjem ,,kostiju” u ove komade odeće dobijamo nešto što je mnogo čvršće i oblikovanije, i zapravo dobijamo taj autentičan podupirač. Nije prošlo ni pola veka a njegova upotreba se jako proširila. U ovom periodu vidimo i promenu u načinu nošenja, tj. počinje da se nosi ispod glavne garderobe. U neku ruku ove potpore su služile kao oklop za telo, zbog svoje čvrste stukture nisu manipulisale toliko figurom, koliko su služile kao oslonac za telo, zbog čega su bile izuzetno udobne za nošenje.
Konačno u 18. veku pored ovih potpora, pojavljuju se i korseti (znači imamo dva potpuno različita odevna predmeta). Oni su imali mnogo manje kostiju, što predstavlja glavnu razliku. S obzirom na svoju fleksibilnost korset je bio u mogućnosti da obgrli telo, i samim tim izgleda pririodnije, što je u trenutku bilo moderno. Prednost je bila u tome što pritiskom na određeni deo tela, on je blago oblikovao figuru i činio je, naizgled, vitkijom i oblikovanijom u skladu sa poželjnim standardima lepote tog doba. Koliki će efekat biti, zavisilo je od osobe koja je nosila korset i njene konzistencije tela, građe, i čvrstine abdomena.
Ovakva vrsta potporne odeće kao što su podupirači i korseti su nošeni iz velikog broja razloga, od oslonaca za grudi, leđa, kontrolu držanja odnosno stava, do uticanja na željeni oblik tela u zavisnosti od trenutne mode.
Žene su koristile korsete kao i razne tekstilne dodatke da dođu do željenog oblika tela (npr. U edvardijansko doba imamo poznati oblik peščanog sata). Bitniji je bio oblik nego sama veličina tela, s obzirom da je cilj bio stvoriti iluziju o obliku a ne zapravo menjati svoje telo. Tokom vremena idealan oblik za žensku figuru se menjao. I pre nego što dođemo u iskušenje da osudimo žene koje su se povinovale modi svog vremena, setimo se da veliki broj žena i danas to vrši kroz različite intervencije na svom telu, iz različitih razloga.
Primer dva vremenska perioda, sa suprotnim idealnim ženskim figurama. U jednom je cilj što oblije, a u drugom što ravnije (njen struk zapravo nije izgledao ovako, i tada je postojalo editovanje fotografija).
Često čujemo od medija, kako se glumice koje su za potrebe uloge morale da nose korset, žale o tome kako nisu mogle da dišu i da to iskustvo porede sa torturom. Kako ovi korseti uglavnom nisu prilagođeni telima glumica koje ih nose ovo ukazuje na neznanje i nemarnost kostimografa i na loše uslove rada, a ne na problematiku samog korseta. Ovaj komentar je praćen narativom kako žene više ne moraju da se muče. Korseti su se nosili stotinama godina unazad, pa sve do relativno skoro. Da li je moguće da su odlučivale da se dobrovoljno maltretiraju? Pa i ne baš.
Mnoge žene su naručivale korsete po svojim ličnim veličinama i merilima, što znači da bi svaka žena mogla da zategne korset koliko može bez problema, naravno pod uslovom da ne zateže previše jako. Ako bi žena nosila tuđi korset postoji mgućnost da će je previše stezati, žuljati ili da jednostavno ne odgovara zato što nije pravljen po njenim merama i obliku tela. Korset je napravljen tako da bude fleksibilan, udoban i odgovara osobi koja je nosi. Takođe, kao što je prethodno napomenuto, imao je razne benefite u održavanju pravog držanja (danas se koriste medicinski korseti za skoliozu), oslonca za kičmu i grudi, kao i pokretanja određenih leđnih mišića. Žene koje su radile fizičke poslove su isto nosile korsete i to ih nije ograničavalo u mobilnosti ili disanju.
Odakle onda ideja da korseti štete zdravlju žena?
U 19. veku žene su retko imale pravo na školovanje, što je u praksi značilo da su skoro svi lekari bili muškarci koji su se slabo zanimali za žensko zdravlje. Ginekologija jednostavno nije napredovala u ovom periodu. Samim tim, pri pojavi nekih deformacija ili bolesti, pogotovo nakon porođaja (koji poznato nosi mnogo rizika i komplikacija), lekari su u nošenju korseta pronalazili uzroke i opravdanja, bez dubljeg istraživanja. Tako je nastao mit o štetnosti korseta. ,,Ženi ispadne materica, ma to je sigurno jer je previše zategla korset”.
Koliko su predrasude o ženskom telu i zdravlju duboko ukorenjene govori i podatak da se „veruje“ crtežima starim 200 godina koji prikazuju deformitet ženskog tela usled nošenja korseta, i veruje se lekarima koji su doprineli širenju takvih uverenja.Sa obzirom da je medicina napredovala u odnosu na 19.vek, niko danas ne bi pristao na intervenciju osmišljenu od strane istih lekara, ali se ne sumnja u ono što su rekli u polju ženskog zdravlja.
Iz svega navedenog, stičem utisak da se malo vodi računa o ženskom zdravlju i mišljenju. Čini se da ženama nije lako da prevaziđu različite društvene pritiske, jer taman kad se čini da su uzmakle jednom obliku pritiska pojavi se drugi. Nekada je korset služio da bi se postigao željeni izgled i „zavredila pažnja“, danas je to silikon ili igla. Naravno da ne treba da se opterećujemo nametnutim idealima, ni sad, ni 400 godina unazad. Zato je važno da ne podležemo neproverenim istorijskim pričama i osuđujemo žene iz prošlosti da su bile submisivne, pasivne i podložne muškim imperativima lepote. Time im činimo nepravdu i vređamo njihovo dostojanstvo i mnoge borbe i pobede koje su ostvarile i ostavile nama u nasleđe.
Autorka teksta – Marija Pantelić
