Malo ljudi poznaje originalno značenje reči politika, koja potiče iz starogrčkog jezika. Stari Grci rekli bi πολιτικός (polītĭkós), upotrebljavajući reč koja se sastoji iz imenice πολῑ́της (polī́tēs) koja je značila građanin, i sufiksa –ῐκός (-ĭkós) koji ukazuje na to da se ova reč odnosi upravo na tog građanina. Politika jedne države odnosi se na njene državljane, čega su se pridržavali čak i Stari Grci u svojim polisima. Mnoge tadašnje filozofije govorile su upravo o životu čoveka u zajednici i nazivali ga političkim bićem, te se moramo zapitati – zašto danas postoji apolitičnost?
Postoji pregršt razloga zbog kojih ona danas postoji, ali jedan, i možda najbitniji od njih, je konformizam. Konformizam je pojava poznata i kao grupno mišljenje, jer su mnogi pojedinci, poput kameleona, skloni stapanju sa okolinom. Drže se pravila koje vise u vazduhu iznad ostatka društva, trudeći se da budu neprimetni, to jest, da budu kao svi ostali – neprepoznatljivi u masi identičnih lica. U tome leži neka izopačena vrsta sigurnosti, ali retko ko shvati da ta ćutnja predstavlja samo tihi poraz.
Politika me ne zanima jer se ne tiče direktno mene. Koliko puta ste čuli nekoga da izgovara ovu rečenicu? Upravo ti ljudi misle da je politika samo skupština, izbori i političari, ali oni nisu svesni činjenice da se politika nalazi u čak i najmanjim procepima ljudskog života.
Možda je ovo izjavila neka ženska osoba, ista ona devojka koja tvrdi da nije feministkinja, ali da se naše pretkinje nisu izborile za naše pravo glasa, ona ne bi bila u mogućnosti da iznosi svoje mišljenje. Ona uopšte ne bi smela da ga ima, a kamoli da ga izjavljuje u javnosti. Ne bi mogla da radi u struci, a čak ni da se školuje za istu. Ne bi mogla da nosi pantalone, da živi sama i vozi svoja kola. Recimo da je neudata i da ne želi da ima decu, nesvesna da joj je upravo feminizam oslobodio taj put, kojim sada može nesputano da se kreće. Ta devojka ne zna da je feminizam ideologija usmerena ka političkim pravima žena i da se itekako tiče nje.
Možda je to izjavio neko drugi, neko ko se stalno žali na težinu svog posla i minimalac koji ide uz njega, ili neko ko ne može da se zaposli u svojoj struci, čak i uz dobijenu diplomu. Neko kome smeta zagađeni vazduh u njegovom gradu ili visoke cene u obližnjem supermarketu. Neko ko provodi sate u čekaonici jedne ustanove i uzalud traži vezu preko koje će brže da stigne na red. Neko ko se plaši svog poslodavca ili šefa jer je načuo neke stvari iz njegove prošlosti za koje nije dobio odgovarajuću kaznu. Neko ko ne može da priušti operaciju ili privatnog lekara, a u državnoj bolnici ne mogu da mu pomognu. Neko ko je morao da uzme stan na kredit, ali za čiju otplatu jedva da ima dovoljno. Čak ni ta osoba ne zna da je politika kriva za sve to i da politika itekako utiče na nju.
Apolitičnost je samo stručni naziv za ljude koji su odlučili da zažmure na jedno oko i okrenu glavu jer im je tako lakše. Takvi ljudi sebe smatraju neutralnima, odbijaju da prate vesti i iznesu svoje političke stavove pred drugima jer to narušava njihov lični mir. Apolitičnost predstavlja ravnodušnost, što su primetili čak i Stari Grci. Reč idiot danas ima pogrdno značenje, a za vreme grčkih polisa, ἰδιώτης (idiōtēs) je bio tzv. privatni građanin, tj. osoba koja nije učestovala u javnom životu i politici istog. Tada je to predstavljalo osobu koja je izabrala apatiju umesto interesovanja, time zapostavljajući ključni deo jedne demokratske zajednice – pravo glasa jednog pojedinca. Apolitičnost za starogrčko društvo predstavljala je ništa drugo do nezainteresovanosti, a čak iako ne živimo u polisima, to važi i dan danas.
Nije potrebno da budemo političari da bi bi se bavili politikom, jer su njeni uticaji vidni u svakom aspektu našeg života. Politika bi trebalo da se tiče svakog od nas jer je ona stvar pojedinca u društvu, a šta je drugo jedan čovek ako ne deo zajednice u kojoj živi?
Foto izvori:
Autorka teksta – Anja Glišović
